ОШ"Јелена Ћетковић"
ВРАЊСКА 26, БЕОГРАД

NOVINARSKA SEKCIJA
OSNOVNE ŠKOLE „JELENA ĆETKOVIĆ“

Ekskurzija osmih razreda...

         Najlepši deo školovanja u ovoj 2008. godini, za učenike osmog razreda svakako je dvodnevna ekskurzija, održana 11. i 12. oktobra. Dva nezaboravna dana proveli smo na destinaciji Beograd-Lepenski Vir.

Tokom ekskurzije posetili smo mnoge interesantne destinacije naše zemlje, ali smo većinu našeg vremena provodili u zabavi.

Polazak je dogovoren u 8h, a okupili smo se u dvorištu naše škole. Bili smo veoma uzbudjeni. Ne dugo potom,ceo autobus je pevao i igrao zajedno sa razrednim starešinama i direktorkom. Tako smo se dobro provodili da nismo ni primetili da već došli u Viminacijum.

Ekskurzija učenika 8. razreda - školska 2008/09. godina - fotogalerija

Očekivali smo dosadne priče vodiča koji bi bezuspešno pokušavao da nas nadjača, ali bili smo iznenađeni prizorom koji smo videli na  arheološkom nalazištu, u podzemnom svetu. Bilo je fenomenlno. Šetali smo se potpuno zatamnjenim hodnicima koji su se spuštali sve dublje i dublje i zadivljeni prizorima koje smo videli, uzbuđeno komentarisali (iako je glasni govor striktno bio zabranjen).Videli smo neverovatne freske sačuvane još iz doba Rimljana i na kraju tim istim hodnicima s niskim plafonima izašli napolje.
Nakon toga, uputili smo se ka Srebrnom jezeru. Tu je bilo ludo i nezaboravno...Vreme nam je poslužilo i uspeli smo da uživamo u predivnim pejzažima Srebrnog jezera. Uživali smo u dugim šetnjama uz obalu jezera  i slikali se da zauvek sačuvamo predivne trenutke naseg druženja. Neki su se čak i takmičili u bacanju kamenčića u dalj(da,da,dobrio ste pročitali), ali
nažalost pobednik će ostati anoniman...

Predveče smo se, opijeni svežim vazduhom, uputili ka hotelu, u Lepenski Vir. Iscrpljeni od dugog puta, konačno smo stigli u hotel. Toliko smo bili uzbudjeni u isčekivanju večernjeg provoda  da nam nije smetalo čekanje  ispred hotela.Čekali smo svoje razredne starešine da nas rasporede u sobe. Uživali smo u šali vijući  ranac kao zastavu uz himnu drugu Titu. Nakon nekog vremena, konačno smo se smestili u sobe. Pretpostavljate da prizorom nismo bili oduševljeni, ali nismo marili jer nam se smešila dugo očekivana žurka.

Žurka... Bila  je super! Igrali smo i skakali uz domaće i strane hitove, propraćene specijalnim efektima. Super smo se proveli, međutim lud provod je usledio tek posle u sobi.
Oko ponoći, popeli smo se u svoje sobe zajedno sa razrednim starešinama. Ko je bio Pepeljuga? Mi? Razredne?? Direktorka???  Ali nije bilo princa.

Pod budnim okom direktorke i ostalih nastavnika, koji su u rukama držali šolje pune crne kafe, čiji se opojan miris širio duž nepreglednih hodnika uz muziku i šalu sedeli smo jedni kod drugih u sobama i tako dočekali jutro. Neki od nas pokušali bi  da odmore oči, ali bi se tada ostatak pobrinuo da se to ne desi.
Za doručkom smo sedeli sa vidnim podočnjacima, ali nam to nije predstavljalo problem da putovanje kasnije nastavimo sa istim entuzijazmom kao i pre.

Pošli smo ka Đerdapu. U putu smo uživali u predivnim prizorima i raznim kraškim oblicima reljefa uz oduševljenje profesorke geografije. „Ah, ti kraški reljefi!  A tek Đerdap ...! „Tako je bilo uzbudljiva priča vodiča o hidrocentali. Posebno posle neprospavane noći. Jedva smo čekali da se vratimo u autobus da danemo dušom. Ali ni u autobusu se nismo odmorili, jer su razredne starešine imale moto: „Kad mi nismo spavale  cele noći, e..., vala nećete ni vi sad!“

Nakon toga vratili smo se u hotel, gde smo ručali i uživali u poslednjim prizorima Lepenskog Vira.

Zamolili smo naše razredne starešine da još jednom svratimo na Srebrno jezero, gde smo se super proveli uživajući u vožnji malog kartinga. Svu svoju preostalu energiju,  tu smo istrošili nakon čega smo se konačno uputili ka Beogradu.           

Kući smo stigli premoreni sa podočnjacima do  grla i opijeni svežim vazduhom. Zadovoljni legli smo u krevet. Napokon spavanje. Pretpostavljate da nam sutradan nije bilo ni dočega, a posebno ne do škole.
Samo jedna nedelja je prekratka za sređivanje utisaka.